Andrea Latinović, Bucin dnevnik (2)

 

Andrea Latinović, povjesničarka, zagrebačka novinarka, nekadašnja glavna urednica Vjesnika, danas pomoćnica glavnog urednika portala Direktno.hr, na Facebooku piše Bucin dnevnik. Uredništvo HeraZnanje smatra da se radi o divnim zabilješkama te ih s velikom radošću donosi svojim čitateljima, u nadi da ćete u njima prepoznati ljubav, te pratiti Bucine i Andreine dogodovštine. Pred vama je drugi nastavak, uživajte!

 

 

 

 

Ne mogu bez Nje, a živcira me

 

 

 

Bucin dnevnik- Mikey nas ne voli

Izašli smo van po ovoj ružnoći od vremena, koju valjda jedino vole Skandinavci i Ona. Sav normalan svijet obožava Sunce, kao ja, ali ne, Ona se skriva od njega, kao da će se rastopiti. I odmah smo naišli na Mikeya, kojega nisam vidio dva tjedna. Mi smo mu viknuli, on se okrenuo, ali Adolf je samo rukom odvratio da nas je vidio i otišao. Ona je gledala i kaže mi- čuj, Galino, oni su zbrisali od nas, a nisu nam se javili ni na telefon, jer smo se zabrinuli gdje su pa smo ih zvali. Ja sam se jako rastužio, jer Mikey je moj najbolji prijatelj. Barem sam tako mislio. Odmah sam pomislio da je Ona nešto skrivila, a možda mu je i muka više od njezinih groznih odjevnih kombinacija i odvratnih gumenih čizama? Baš smo ostali- pokisli. Vratili smo se doma, a kada me Ona htjela obrisati i očistiti, ja sam zarežao na nju i htio sam je ugristi. Ona se skoro rasplakala i rekla mi: Kako možeš biti takav prema meni? Nisam ja kriva ako se oni ne žele više s nama družiti, ni javiti na mobitel. Odbio sam i hranu. To nije fer. On je moj prijatelj. Mi se volimo tući i gledati koke. Onda mi je bilo jako žao, jer sam nju optužio, a možda stvarno nije kriva. Možda smo im mi samo postali nezanimljivi. Nisam smio tako skočiti na nju. Ne znam kako da se sada iskupim, jako je žalosna.

 

 

 

 

 

Bucin dnevnik- Marijana

Dakle, išli smo se naći s njezinom najboljom prijateljicom Marijana Matković. Ponovno sam imao problem, jer se Marijana fatalno zaljubila u mene. Njih su dvije odlučile ići u shopping po neke cipele, a ja ne podnosim shopping kao većina macho tipova. Ona me strpala u moju lijepu torbu koju mrzim i krenuli smo po brdima i dolinama. Njih dvije nisu normalne. U dućanu je Marijana kupila lijepe cipele, a moja seljančura, normalno, tenisice s visokim džonom. Ja sam dva puta pokušao pobjeći iz torbe u dućanu, ali su me savladale te grubijanke. Mnogi su mi se divili, a na cesti me odmah prepoznala i super Goga Vukres. Ona ima sjajan frizeraj za cuke i dogovorile su da dođem na frizuru i šišanje. Ljubomorne su na moju ljepotu i na to što sam poznata osoba i hoće me oćelaviti, jer one imaju grozne frizure. Ova Moja se ionako češlja petardom. Uglavnom, Marijana se toliko zacopala u mene, iako ima tri mace, Pipi, Čiči i Tommy, za kojima je luda, da mi je kupila i vreću hrane. Ona se bunila, jer da imam hrane, a ja si mislim klopa, too, super. Pa su otišle na večericu i kolač i onda je uslijedio užas. Počele su prepričavati sadržaje Krv nije voda i Krim tim2, najgorih serija u povijesti i složile se da ih obožavaju. Njezina mama im je poručila, kada su je nazvale, da su jadnice i da su dosegnule dno kada gledaju taj shit, tako sam čuo. Jedva sam čekao doći doma u svoj krevet, a i smrznuo sam se. Opet me osramotila, jer joj nisu svi na broju. Marijana joj je rekla da me želi udomiti, a Ona njoj da može kad umre pa je Marijana rekla Koka, daj se onda požuri.
Mislim da se jako vole, ali ovo sa serijama je stvarno sramota.

 

 

 

 

Bucin dnevnik- Jazz

Ovo je moja prijateljica Jazz. Iz našeg ulaza. Često smo znali zajedno šetati, a Jazz je uvijek bila mirna i dobra, jako tiha. Kada smo pročitali od dragog Luciano sinoć da je umrla, ona je počela plakati. Kako to, zašto? Pa još neki dan šetali smo po parkiću… Jazz je bila bolesna i samo je tiho otišla. Dan prije nego se Luciano vratio s turneje u inozemstvu. Njegova nam je djevojka pričala da je Luciano, operni pjevač 40 dana u Litvi i da jedva čekaju da se vrati. Nije ga dočekala. Luciano je napisao da ga je htjela poštedjeti boli. Strašno sam tužan. Ostao sam jedini cuko u ulazu. Draga Jazz, počivaj u miru iza duge. Uvijek ću te se sjećati. I daj Lucianu snage da izdrži. Zbogom, ljepotice.

 

Bucin dnevnik- pobjegao sam

Ona je bolesna, ima temperaturu i njezina me mama vodila šetati. Naletjeli smo na onog crnog newfoundlera Kaana, kojega ne podnosim i čiji je gazda jako neljubazan. Počeo sam strašno divljati, vikao sam, Kaan je miran, ali ja imam traumu od crnih pasa. Onda sam se otrgnuo s lajne i odjurio, a njezina mama me nije mogla uhvatiti. Počela je vikati tom tipu da me zaustavi jer sam trčao prema cesti, a tip joj nije htio pomoći. Na kraju me njezina mama uhvatila jedva i vikala, toliko se prepala. Došli smo kući, mama je plakala, a mene bilo jako sram, nisam htio ni jesti ni piti. Nisam joj to smio napraviti. A ovoj mojoj se odmah pogoršalo. Sakrio sam se pod deku. Neću više to napraviti.

 

 

 

 

 

 

 

Bucin dnevnik- maca

Nakon sto sam dobio dojavu da one moje prijateljice mace nema već dva dana, sinoć i danas odmah sam otišao u ophodnju. Vratila se, tko zna gdje je lunjala. Objasnio sam joj da to više ne smije raditi i da se prije toga mora uvijek javiti. Slušala je, ali nije pokazala znakove krivnje. Te mace stvarno su hirovite. Da ja tako nešto napravim, ova moja bi me prebila ko vola u kupusu. Kad je opasna.

 

Bucin dnevnik- Rudi

Sada će me sigurno napasti one tete da stalno spavam, ali nije tako, ona me slika namjerno. Ali stvarno sam se naradio. Išli smo u noćnu patrolu i naišli na stričeka koji je bio skroz pognut i držao je crnog cuku, pomagao mu da hoda i piški, korak po korak. Kada je podignuo glavu vidjela je da je to onaj striček koji joj ide na živce, jer se bahato parkira na travnjaku. Čak je ranije rekla Adolfu da će tom stričeku po noći probušiti gume, a on njoj da je nesposobna za to. Oprostite, što mu je, pitala ga. Zub, veli on. Šta boli ga zub? Ma ne, zub vremena, ima 16 godina. Isuse, kako je ona glupa. Ne može sam hodati? Ne više, ja mu pomažem da obavi sve što treba, tri puta dnevno ga nosim, neće još dugo… Kako se zove? Rudi. Ali nije od stričeka Bandića. Susjed joj je odmah postao simpatičan i skoro se rasplakala, a i mene je stegnulo u grlu. Odmah sam si pomislio, kada ja budem imao te godine, jer sada sam još mali, imam samo dvije, ona će me sigurno hititi u neki bunar. Otišli smo tužni doma.

 

 

 

 

 

Bucin dnevnik- živčana susjeda

Jutros je naša ekipa bila na livadici i svi smo trčali u krug. Opet sam bio najmanji, ali najljući i najbrži. Onda je Zen potrčao prema cesti, a Mikey, Zvončica i ja za njim, letjeli smo kao ludi. Svi su se počeli derati na nas da se vratimo s ceste, a Zen je samo išao piškiti pa smo mu mi pravili društvo. Tada se iz zgrade do livadice javila neka deblja teta u spavaćici i počela vikati na nas da neka se smirimo i prestanemo galamiti, jer da ima i nekih koji rade noću, tako je kazala, da njezin sin došao iz noćne, a bogami, nije baš bilo jutro kada smo divljali. Mi smo svi zašutjeli i stali, a onda je Adolf poludio. ‘Siđi dole, debela babetino, mater ti’… ‘Skini 50 kila pa mi se obraćaj’… ‘Nismo ti pod prozorom, šta se dereš, zovi policiju, daj samo zovi’, ‘Dobro si mi došla baš sam danas živčan’… Baba mu je odbrusila s prozora ‘Idi se onda liječiti, idiote’, a on njoj ‘Nemoj da ti idiot dođe doma, mamu ti tvoju’… Tetu od Zvončice, tetu od Zena i ovu moju bilo je jako sram, a ova moja ga je probala smiriti pa je i njoj rekao da prestane, da idemo svi sa livadice. Pokunjeno smo se pokupili, a ona mu je rekla neka se smiri, jer da izgleda kao potplaćeni bugarski ubojica. Na to se on okrenuo i ledeno je upitao: Molim??? Šta si rekla? Zašto potplaćen? Pa zato jer si stalno živčan, pristojno mu je ona rekla. Ali, ovoga sam puta (kao i uvijek) bio na Adolfovoj strani, jer je branio pravo na našu igru. Dobro, malo je bio prost, ali to nije ni čudno kad se druži s njom, a ona je užasna.

 

 

 

 

Bucin dnevnik- bunika

Nakon što sam se nasmrzavao u Samoboru i gledao neke smiješne likove, a ona drmnula po kuhanom vinu i vozila ko raketa, jedva sam čekao da dođemo doma. Ali, ne, odvukla me da još šetamo i jurila po livadama u ponoć. Srećom, sreli smo moje anđele Tanja Giba i Mario Brljević, koji su me pretučenog spasili iz onog užasnog sela Bešlinec u kojem sam živio u bačvi i gdje su me tukli. Oni su šetali svoja tri udomljena psića pa smo cunjali okolo. Tanja joj je ispričala još neke strašne stvari o meni i ona je opet rekla da će otići u to selo s Herr Theo Ljubich i udariti lopatom onog čovjeka koji je mene prebio lopatom. Tanja je razumna i rekla joj neka se smiri. Onda me još vukla bijesna, ja sam iznemogao, mislim da je ona uzela neku buniku od onog stričeka šamana, jer ja ne mogu pratiti njezin sumanuti tempo. Onda je u gluho doba doma kuhala vino i pjevala. I još je dogovorila s Adolfom da u nedjelju idemo u pseći park, da Mikey i ja možemo divljati. A mislim da zapravo ona hoće divljati. Morat ću joj staviti neke sedative u vodu, jer sam kronično umoran od njezine mahnitosti. Moram otvoriti hitno bolovanje.

 

 

 

 

Bucin dnevnik- jastučići

Kako sam nekoć ležao na jastucima od svile i baršuna na dvorovima kineskih kraljeva, a i kasnije u budističkim hramovima na Tibetu, ostala mi je ta ljubav. Obožavam dekice i šarene jastučiće, osim kada ih ona baca na mene jer je ljuta. Želite li me razveseliti, samo mi poklonite te drangulije. A njoj torbu.

 

Bucin dnevnik- birtija

Odvela me i u birtiju. Ja mira od nje nemam nigdje.

 

Bucin dnevnik- Ruby

Ima jedna mala tu kod mene, jako je slatka, čak sexy, dosta izaziva i odmah pobjegne. Zove se Ruby i mislim da je najljepša koka u kvartu, a vode je draga Ana i Dubravka Bićanić, lijepa kćer i lijepa mama. Ruby uvijek ima različite boje mašnica, koje joj naručuju preko E-baya i skockana je od glave do pete. Rijetka je vrsta, sve nas muške zavodi, mi poludimo, a ona ode. Danas sam joj malo hofirao na našoj livadici, a onda je ona opet utekla. Ali, uhvatit ću ja tu koku, uporan sam.

 

 

 

 

Bucin dnevnik- eksperiment

Ona je skroz luda. Šetali smo tri sata po ovom groznom Suncu i ja sam potpuno lipsao. Vukla me do Savskog nasipa, okolo naokolo i onda je vidjela neki užasan kineski dućan. Kaže ona meni čekaj me sad Galino idem nešto provjeriti. I zaveže me ispred dućana pa uđe. Unutra za blagajnom sjedi neki namrgođeni striček s kosim očima i kraj njega njegova žena, isto Kinezica. Oboje su tmurni, ali priđe joj lijepa draga žena i pita želi li što, a Ova moja joj šapne da hvala Bogu da je naša i da malo gleda samo. Ta lijepa teta me ugleda i kaže Kinezici pogledajte kako je presladak mali, ja se odmah napušem od ponosa. A ova Kinezica veli ja ne voliti male, samo velike pse, ružan, jako ružan. I moja bubne lijepoj teti naravno da se babetini ne sviđaju mali, draži su joj veliki psi jer onda imaju više za pojesti. Odvratni su, vi ste baš dragi, hvala, doviđenja. Ja si mislim pa kako se Kinezici ne sviđam, napola sam njihov. Ona mi vani veli znaš kaj Galino, znam da nije lijepo, ali ne podnosim ih još od kada sam bila u Kini u dijelu gdje jedu cuke. Sva sreća da sam vegetarijanka, ali sam tamo stalno bila pod gasom jer sam vukla čuturicu s whiskeyem da dezinficiram sve što pojedem. I neka im je prazan dućan, dok god imaju onaj masakr na festivalu u Yulinu. Tko ih jebe, da, baš tako je rekla. I da moramo naći tibetanski dućan da i njih testiramo, jer je moja druga polovica iz tog dijela. I još mi rekla da od milijardu i pol Kineza voli samo mene, a ostali tko ih šljivi.

 

Bucin dnevnik- zločinka

Bacila me u kadu i unatoč mom protivljenju okupala nekim glupim mirišljavim šamponom. Borio sam se, ali bila je jača i još mi je pametovala kako moram biti čist i uredan, jer cure ne vole zmazane tipove. Počela me i fenirati, na što sam dobio slom živaca i pobjegao, ali me sustigla i omotala ručnikom. Utekao sam i da joj se osvetim bacakao po podovima i tepisima, neka ponovno usisava, iako je jučer sve očistila. Kada je to vidjela, rekla mi je e dobro, sutra ideš kod Marija koji će ti pregledati i guzu. Ona je zločinka, ja molim pomoć, ne razumije da pravi muškarci imaju miris znoja, alkohola i duhana, tako sam vidio na televiziji. Odbrusila mi je da dok sam pod Njenim krovom, ja takav muškarac neću biti, jer joj ih je pun kufer. To su musavci, odbrojala je. Sada ne razgovaramo.

 

 

 

 

Bucin dnevnik- Baron Leo

Došao je striček Theo Ljubich, moj veliki prijatelj i osobni PR. Kao poznata i slavna osoba, normalno da imam osobu od povjerenja zaduženu za odnose s javnošću, kao i svog osobnog fotografa, Dražen Komara, koji, međutim, ne fotošopira moje fotografije, obzirom da sam besprijekoran. Naravno da mora retuširati Njezine fotke i staviti ih kroz neki filter, jer bilo bi strašno da ih objavi neuređene.

Striček Theo i njegov Baron Leo, inače general u mojoj vojsci, koji je sakupljao potpise za moju mandatarsku poziciju, otišli smo u šetnju bez Nje, jer nam je išla na živce. Još je htjela da navučem i pedersku crvenu kabanicu, što sam rezolutno odbio, jer bih pored Barona Lea izgledao kao vrtni patuljak, što Ona i želi.

Šetali smo zajedno i Baron i ja piškili smo gdje god smo mogli, ipak smo mi frajeri, a time činimo i dobro djelo kako bi trava zelena i dalje bujno rasla. Na taj način pomažemo i dragom gradonačelniku, stričeku Milanu, kojega volimo samo zato jer ima našeg kompanjona Rudija.

Kada smo se vratili, Ona je sjedila zacementirana kao mumija i slušala nekog Ćaću na tv, a onda se počela derati da gdje smo bili do sada. Ta je žena neviđeno dosadna, k’o neka tetka samo kvoca. No, mi pajdaši odbrusili smo joj da se ne miješa u muške poslove i da nije za mudraca, nego za madraca, kako je rekao jedan veliki hrvatski mislilac.

 

 

Bucin dnevnik- šiške

Jučer je mašući cigaretom oko glave živčano spalila šiške. Nije čak ni primijetila od živčanoće, dok je draga Ivana Kasalo nije upozorila da se skurila. Dobro joj je Njezin tata rekao: Andrea, ja se čudim da si još živa. Polomila si mi sve utičnice u Puli u stanu, vozila auto a da nisi pet godina promijenila ulje, sto puta pala niz stepenice, čistila toster metalnim nožem, još ti fali da baciš fen u kadu. A ja nisam osiguran. Moj je život ugrožen.

 

 

 

 

Bucin dnevnik- starije koke

Ovo je moj braco Buddy, super tip. Već sam pisao da Buddy obožava koke i samo ga one zanimaju. Juri gotovo za svakom, veliki je ženskaroš. Ovdje pozira s njenom mamom. Buddy je trenutačno izvan sebe, udarilo ga proljeće. Totalno se zaljubio u Linu. Ona je velika, mješanka retrivera i još nečega i nekoga i ima 14 godina, a on će za mjesec dana napuniti tri. Pitao sam ga smeta li mu razlika u godinama, jer Lina ga stalno zavodi i on juri za njom. Kaže mi mudro: Čuj, buraz, ti ne kužiš da su starije koke šarmantnije, ne prenemažu se i znaju što hoće, ove mlade su jako hirovite i samo te vuku za nos, nije to za prave muškarce poput nas. Vjerujem mu.

 

Bucin dnevnik- tužan sam

Ona priprema dokumentaciju jer sutra ide u bolnicu na kontrolu i pregled. Kaže da je to sve ok, ali ja vidim da je malo pogubljena i uznemirena, a i kaže da je boli glava od vremena. Jako sam tužan, neću ni jesti, strah me. Što ako kažu da mora ostati? Ona meni ide na živce jer me stalno gnjavi i provjerava jesam li jeo, spavao, piškio, kakao, ali već sam se naučio na to. Ide sama, ja ću ostati doma i čekat ću je. Volim je.

 

 

 

 

Bucin dnevnik- doktori

Natekao mi je peti prstić, a ni Ona ni ja ne znamo od čega. Boli me. I tako baš danas moramo ići doktorima. Ona u bolnicu, a Njena mama, koju zovemo La Usurpadora, Otimačica, jer me stalno krade, mene vodi kod mog doktora Maria. Bit ću hrabar.

 

Bucin dnevnik- ranjeni

Obavio mi je moj Mario mali operativni zahvat na šapici. Bio sam hrabar i podnio to sjajno, iako sam još omamljen. Imam kontrolu u srijedu.
A Ona mora u sljedeći utorak u bolnicu Moram se za to psihički pripremiti. Ne mogu bez Nje, a živcira me.

 

 

Andrea Latinović

https://www.facebook.com/andrea.latinovic

fotografije: privatni album

HeraZnanje

 

 

Odgovori

Ako sadržaj nalazite vrijednim čitanja, lijepo vas molimo da nas podržite FB Like klikom